Magazin
Vreme, klima i sezonske teme: objašnjenja i savjeti uz prognozu.
Aktualno
Zimske gume 2026/2027: od 1. novembra obavezne kada je na putu sneg, led ili poledica
U Srbiji su od 1. novembra do 1. aprila zimske gume na sva četiri točka obavezne kada je na kolovozu sneg, led ili poledica, a lanci moraju biti u vozilu. Šta tačno traži zakon, kolike su kazne i zašto se gume preporučuju već ispod 7 °C.
Temperaturni rekordi u Srbiji: najviše 44,9 °C u Smederevskoj Palanci, najniže −39,5 °C na Pešteru
Najviša temperatura ikada izmerena u Srbiji je 44,9 °C, u Smederevskoj Palanci 24. jula 2007, a najniža −39,5 °C, u Karajukića Bunarima na Pešterskoj visoravni 13. januara 1985.
Pomeranje sata 2026: u nedelju 25. oktobra počinje zimsko računanje vremena
Zimsko računanje vremena počinje u nedelju 25. oktobra 2026. u 3 časa, kada se sat vraća na 2 časa. Kada se tačno menja vreme, kako se pomeraju izlazak i zalazak sunca i šta je sa ukidanjem pomeranja sata.
Kakva će biti zima 2026/2027? Sezonska prognoza RHMZ-a: toplije od proseka i vlažnije
Prema sezonskoj prognozi RHMZ-a, zima 2026/2027 u Srbiji biće toplija od proseka, do oko 2 °C, uz više padavina. Šta to znači za sneg, koliko se ledenih dana očekuje i zašto sezonska prognoza ne može da najavi pojedinačne prodore hladnoće.
Kada počinje zima 2026? Meteorološka 1. decembra, astronomska 21. decembra
Meteorološka zima počinje 1. decembra 2026, a astronomska 21. decembra u 21.50, kada je i najkraći dan u godini. Zašto postoje dva početka zime i koliko traje najkraći dan u gradovima Srbije.
Kada pada prvi sneg u Beogradu? U proseku 23. novembra, a sneg se zadrži od 3. decembra
Srednji datum prvog snega u Beogradu je 23. novembar, a prvog snežnog pokrivača 3. decembar. Koliko dana sa snegom Beograd ima zimi, koji su rekordi i gde u Srbiji sneg ostaje najduže.
Pojmovnik
Pojmovi koje susrećete u prognozi, objašnjeni jednostavno.
Boforova skala: koliko je jak vetar od 20, 50 ili 100 km/h
Boforova skala deli vetar u 13 stepeni, od tišine do orkana. Tabela sa brzinama u km/h i m/s, kako se pojedini stepen prepoznaje na kopnu i šta znači oznaka Bf u našoj prognozi.
Hladni i topli front: šta donose i kako ih prepoznati u prognozi
Atmosferski front je granica dve vazdušne mase. Hladni front donosi pljuskove, grmljavinu, okretanje vetra i zahlađenje, a topli dugotrajniju kišu ili rosulju i otopljenje. Šta su okludirani i stacionarni front.
Kako čitati našu prognozu: odakle su podaci i šta znače brojevi
Vodič kroz prognozu na prognozadanas.com: odakle dolaze podaci, koliko često ih osvežavamo, zašto je prognoza po satima, a dalje po šest sati, i šta znače temperatura, vetar, Bf, vlažnost, pritisak, UV i milimetri.
Kako nastaje sneg i zašto može da pada i kad je iznad nule
Sneg nastaje u oblacima, na temperaturi ispod nule, od sitnih šestougaonih kristala leda. Zašto može da pada i kad termometar pokazuje plus, šta je susnežica i kako sneg štiti tlo od smrzavanja.
Klima Srbije: umereno-kontinentalna, sa sve toplijim godinama
Srbija ima umereno-kontinentalnu klimu. Kolika je prosečna temperatura u nizijama i na planinama, koliko padavina i sunca ima godišnje, kada duva košava i kako su se proseci promenili.
Košava: šta je, kada duva i koliko je jaka
Košava je suv, hladan i jak jugoistočni vetar koji duva u Podunavlju, Banatu i Beogradu, najčešće u jesen i zimu. Kako nastaje, koliko traje, koliko jaki mogu biti udari i kako je prepoznati u prognozi.
Magla: kako nastaje, zašto se zadržava u kotlinama i kada se diže
Magla je oblak uz tlo koji smanjuje vidljivost ispod 1 km. Kako nastaju radijaciona, advektivna i magla isparavanja, zašto se zimi u kotlinama zna zadržati danima i po čemu se razlikuje od sumaglice.
Mesečeve mene: mlad mesec, prva četvrt, pun mesec i poslednja četvrt
Zašto Mesec menja oblik, koliko traje jedan ciklus, kada se koja mena vidi na nebu i kada je sledeći pun mesec. Uz kalendar mena za narednih 12 meseci.
Miholjsko leto: šta je, kada je i zašto se zove i bablje leto
Miholjsko ili bablje leto je period lepog, toplog i suvog vremena na početku jeseni, koji donosi greben azorskog anticiklona. Kada se obično javlja i odakle mu ime.
Mraz: kada nastaje i zašto ga ima i kad prognoza pokazuje plus
Mraz su kristalići leda koji se tokom vedrih i tihih noći hvataju na tlu, travi i automobilima. Zašto ga ima i kad je temperatura u prognozi iznad nule i po čemu se razlikuje od inja i poledice.
Osetna temperatura: zašto je zimi hladnije, a leti toplije nego što pokazuje termometar
Vetar zimi pojačava osećaj hladnoće, a vlažnost leti osećaj vrućine. Kako se računaju faktor hladnoće vetra i toplotni indeks i šta znači „oseća se kao” u našoj prognozi.
Padavine u milimetrima: koliko je to kiše i kako se meri
Jedan milimetar padavina znači jedan litar vode na svaki kvadratni metar. Kako se padavine mere, šta znači 10 ili 50 mm u prognozi i koliko kiše godišnje u proseku padne na Zemlji.
Poledica i ledena kiša: kako nastaju i zašto ih je teško videti na putu
Poledica je glatka i providna naslaga leda koja nastaje kada se pothlađene kapi kiše ili rosulje smrznu na tlu. Kako nastaju ledena kiša i crni led, gde se put prvo zaledi i na šta paziti u prognozi.
Temperaturna inverzija: zašto je zimi u kotlini hladnije, maglovitije i zagađenije
Inače je sa visinom sve hladnije, a kod temperaturne inverzije obrnuto: topliji vazduh leži iznad hladnog. Kako nastaje, zašto se zimi zadržava u kotlinama i dolinama i zašto tada vazduh u gradovima postaje zagađeniji.
UV indeks: šta znače brojevi i kada treba da se zaštitite od sunca
UV indeks pokazuje jačinu sunčevog ultraljubičastog zračenja. Od 3 naviše preporučuje se zaštita, a od 8 izbegavanje sunca oko podneva. Šta znači UV u našoj prognozi i zašto je najjači oko sunčevog podneva.
Vazdušni pritisak: šta znači broj u hPa i kako pritisak utiče na vreme
Normalan vazdušni pritisak na nivou mora je oko 1013 hPa. Šta znači visok, a šta nizak pritisak, zašto anticiklon donosi stabilno, a ciklon promenljivo vreme i zašto se pritisak u prognozi preračunava na nivo mora.
Vlažnost vazduha: šta znači procenat u prognozi i zašto je ujutru najveća
Relativna vlažnost vazduha pokazuje koliko je vazduh blizu zasićenja vodenom parom. Zašto je ujutru najveća, a po podne najmanja, šta je tačka rose i zašto je za osećaj sparine važnija od procenta vlažnosti.
Podaci o prognozi: MET Norway (Norveški meteorološki institut), CC BY 4.0; podatke smo obradili (sažeci, zaokruživanje, dnevne vrijednosti). Popis mesta: GeoNames (CC BY 4.0). Izlazak i zalazak sunca te mesečeve mene: vlastiti izračun.