Hladni i topli front: šta donose i kako ih prepoznati u prognozi
Kada u prognozi čujemo da „stiže hladni front”, reč je o granici između dve vazdušne mase različitih svojstava: toplije i hladnije, vlažnije i suvlje. Uz front se vreme menja najbrže: naoblači se, padnu padavine, vetar se okrene, a temperatura naglo padne ili poraste. Front je dug od nekoliko stotina do hiljadu i više kilometara.
Hladni front
Na hladnom frontu hladniji vazduh prodire prema toplijem, podvlači se pod njega kao klin i zauzima njegovo mesto. Kada prolazi, obično donosi:
- pljuskove i grmljavinu
- naglu promenu smera i brzine vetra
- pad temperature
- porast vazdušnog pritiska
Topli front
Na toplom frontu topliji vazduh potiskuje hladni i polako se penje iznad njega po blago nagnutoj površi. Uz njega se stvara pojas slojevitih oblaka širok 600 do 1000 km, a padavine padaju u pojasu širokom 200 do 400 km, zimi širem nego leti. Uz sam front padavine su jače i postojanije, često pada rosulja. Kada topli front prođe, temperatura raste, a vetar menja smer i brzinu.
Okludirani i stacionarni front
- Okludirani front (okluzija): nastaje kada brži hladni front sustigne topli i topli vazduh podigne od tla. Obično je to završna faza ciklona, a vreme uz njega ima osobine i hladnog i toplog fronta.
- Stacionarni front: front koji se gotovo ne pomera, pa se vazdušne mase različite temperature i vlažnosti duže zadržavaju jedna uz drugu.
Na sinoptičkim kartama, na primer britanskog Met Ofisa, hladni front crta se plavom linijom sa trouglovima, topli crvenom sa polukrugovima, a okludirani ljubičastom sa oba znaka.
Kako ga prepoznati u prognozi
Prolazak hladnog fronta u prognozi po satima vidi se kao niz: pljuskovi ili grmljavina, promena smera i brzine vetra i osetan pad temperature. Proverite prognozu po satima za Beograd ili Niš, a o tome kako cikloni i anticikloni oblikuju vreme pročitajte u tekstu o vazdušnom pritisku.