Grad: kako nastaje, zašto su zrna sve veća i kako ga prepoznati u prognozi
Grad (u Hrvatskoj tuča) je čvrsta padavina u obliku zrna ili grumena leda. Pada iz kumulonimbusa, visokih olujnih oblaka, obično tokom grmljavinske nepogode.
Kako nastaje
U kumulonimbusu postoje jake uzlazne i silazne struje vazduha. One nose sitne čestice leda kroz delove oblaka u kojima ima pothlađenih kapljica vode, odnosno kapljica koje su tečne i ispod 0 °C. Kapljice se smrzavaju na čestici i zrno raste u slojevima leda, pa presečeno zrno grada često izgleda kao luk.
Zrno raste dok ga uzlazna struja može da drži u oblaku. Kada postane preteško, pada na tlo. Zato najveća zrna nastaju u najjačim olujama, u kojima su i uzlazne struje najjače.
Koliko su velika zrna
Gradom se smatraju zrna prečnika od 5 mm naviše, a najčešće su velika od 5 do 50 mm. Retko su i veća. Sitnija zrnca, ispod 5 mm, Hrvatska enciklopedija naziva sugradicom: to su zrnca sa mekšim jezgrom i tankom ledenom korom, koja često padaju sa kišom na temperaturi iznad nule.
Šteta
Grad najveću štetu nanosi poljoprivrednim kulturama, a oštećuje i automobile i lakše građevine.
Kako ga prepoznati u prognozi
Naš izvor podataka (MET Norway) ne prognozira grad posebno. On je moguć uz grmljavinu, pa na stranici mesta pratite simbole i opise sa grmljavinom u prognozi po satima i za 10 dana. Grmljavina u prognozi ne znači da će padati grad, ali uz jake letnje nepogode treba računati i na njega.
Za vreme grada najbezbednije je biti u zatvorenom, a automobil je dobro skloniti pod krov. Zvanična upozorenja na grmljavinu i grad objavljuje Republički hidrometeorološki zavod Srbije na hidmet.gov.rs.
Više o oblacima i padavinama: Hladni i topli front, Padavine u milimetrima.