Kako nastaje sneg i zašto može da pada i kad je iznad nule
Sneg je čvrsta padavina koja nastaje u oblacima. Kada je u oblaku temperatura ispod 0 °C, vodena para se na sitnim česticama u vazduhu pretvara u kristaliće leda. Oni rastu u šestougaone pločice, prizmice i zvezdice, a dok padaju, sudaraju se i spajaju u pahulje.
Zašto može da pada i kad je iznad nule
Za sneg nije presudna temperatura uz tlo, već temperatura celog stuba vazduha, od oblaka do tla. Ako je vazduh ispod nule skoro do samog tla, pahulje ne stignu da se otope, pa sneg može da pada i kada termometar uz tlo pokazuje malo iznad nule.
Pomažu i same padavine: kada sneg ili kiša jače padaju, vazduh kroz koji prolaze dodatno se hladi, pa kiša može da pređe u sneg i bez dolaska hladnijeg vazduha. Da li će se sneg zadržati, zavisi od tla: na toplom tlu se brzo topi.
Sneg, susnežica i kiša
- Sneg: vazduh je ispod nule od oblaka do tla, pa pahulje ostaju cele
- Susnežica: u višim slojevima je ispod, a u nižim iznad 0 °C, pa se pahulje delimično otope i pada mešavina kiše i snega
- Kiša: topli sloj pri tlu je dovoljno debeo da se pahulje potpuno otope
- Ledena kiša: pothlađene kapi smrzavaju se tek na tlu i stvaraju poledicu; razlikuje se od susnežice
Sneg kao izolator
Sveže napadali sneg sadrži mnogo zarobljenog vazduha. Zato slabo provodi toplotu i štiti tlo od jakog hlađenja, a ozime useve od smrzavanja.
Sneg u prognozi
U prognozi po satima sneg i susnežica imaju sopstvene simbole, a za ceo dan prikazujemo i količinu padavina. Sa visinom je hladnije, pa kada je oko nule, proverite prognozu i za viša mesta, na primer Zlatibor ili Kopaonik. Kakva se zima očekuje, pročitajte u tekstu kakva će biti zima 2026/2027.
Kako nastaje kiša i po čemu se razlikuju rosulja i pljusak, pročitajte u članku Kako nastaje kiša.